U svetu klasične muzike, Leonard Bernštajn je ostvario izuzetan uspeh: osvojio je šesnaest Gremija, sedam Emi i dve Toni nagrade. Međutim, jedna prestižna nagrada mu je konstantno izmicala. Naravno, radi se o nagradi Američke akademije za filmsku umetnosti i nauku. Međutim, film “Maestro”, biografska saga o njegovom životu, nominovana je u čak sedam kategorija za prestižnog Oskara.
EGOT, akronim za nagrade Emi, Gremi, Oskar i Toni, je oznaka koja se daje umetnicima koji su osvojili sve četiri glavne američke nagrade za izvođačku umetnost. Bernštajn je bio korak udaljen od postizanja EGOT statusa, nedostajala mu je samo Oskar nagrada. Njegova jedina nominacija datira iz 1954. godine za film “Na obali mora“.
Ovaj paradoks između Bernštajnovog ogromnog doprinosa muzici i izostanka Oskar nagrade naglašava savremenu opsesiju spoljašnjim vrednostima i površinskim dostignućima. Nominacije za film možda ne pružaju istinsku refleksiju njegovog nasleđa, a razmatranje ovog fenomena može baciti svetlo na našu savremenu opsednutost formom nad suštinom i stavljanjem stila iznad suštine.
Film “Maestro” predstavlja intiman portret života Leonarda Bernštajna, čije je muzičko nasleđe obeležilo generacije. Kroz virtuozno režiranje i maestralne glumačke izvedbe, film pruža uvid u Bernštajnovu strast prema muzici i izazove s kojima se suočavao.
Iako film prikazuje Bernštajnovu muziku sa uzvišenim efektom, kritičari tvrde da nedostaje dublje razumevanje njegove umetnosti i ličnosti, i postavljaju ključno pitanje – da li je nominacije za Oskara, nagradu koju kompozitor nikada nije dobio , iskreno odražavaju njegovu izuzetnost.
Bez obzira na konačan ishod na dodeli Oskara, “Maestro”, režiserski prvenac Bredlija Kupera, zasigurno će privući pažnju ljubitelja muzike i pružiti im priliku da ponovo otkriju čaroliju Bernštajnove muzičke zaostavštine.
Film može da izazove različite reakcije, ali neosporno je da podseća svet na jedinstveni doprinos jednog od najvećih američkih kompozitora.
