Šigeiči Negiši, izumitelj prvog komercijalno dostupnog karaoke aparata na svetu, preminuo je u Japanu, a imao je 100 godina.
Negiši je bio svojim u četrdesetim kada je došao na ideju da napravi prototip masovno proizvedenog, karaoke aparata sa kovanicama, brendiranog kao “Sparko Box”, nakon što ga je kolega u firmi elektronike, koju je vodio u Tokiju, kritikovao zbog pevanja.
Do pojave Sparko Box-a 1967. godine, aktivnosti slične karaokama bile su moguće jedino uz prateće instrumentalne trake ili uz zvuk bendova uživo.
“Automatizacijom pevanja, stekao je neprijateljstvo izvođača koji su videli njegovu mašinu kao pretnju njihovim poslovima“, napisao je autor Met Alt na društvenim mrežama koji je ranije imao priliku da intervjuiše Negišija za Negishija za svoju knjigu “Čista izmišljotina: Kako je Japan stvorio moderni svet“. “To pokreće ozbiljnu debatu o preteči veštačke inteligencije na umetnike danas.”
Sparko Box je koristio osmostrukovne kasete sa komercijalno dostupnim instrumentalnim snimcima, uz tekstove pesama u pratećem papirnom katalogu. Karaoke biznis je naišao na niz poslovnih problema, te ga je Negiši obustavio 1975. godine, demontiravši kutiju, međutim, nikada nije osigurao patent za svoj legendarni izum.
Iako je preminuli Japanac bio jedini izumitelj karaoke aparata, mnogi ljudi danas pripisuju zasluge muzičaru noćnog kluba i biznismenu Dajsukeu Inouu koji je nezavisno osmislio sličan uređaj 1971. godine. Njegov doprinos bio je stvaranje verzija pratećih traka popularnih pesama u tonalitetima koji odgovaraju različitim amaterskim pevačima (još tri japanska izumitelja su kreirala verzije karaoke aparata krajem 1960-ih i početkom 1970-ih).
Pokojni Negiši rodio se 1923. godine u Tokiju. Njegov otac bio je službenik koji je upravljao regionalnim političkim izborima, a majka je bila vlasnica prodavnice duvana. Kao dete iz obrazovane porodice, nastavio je da studira ekonomiju na Univerzitetu Hosei u Tokiju.
Borio se u japanskoj vojsci tokom Drugog svetskog rata i proveo dve godine u logoru posle poraza Japana u Singapuru.
Oslobođen je 1947. godine, a njegova karijera u elektronskoj industriji uzela je maha tokom posleratnog poslovnog buma u Japanu. Nakon što se povukao sa posla u 70. godini, fokusirao se na svoje hobije – pravljenje korpi, vajanje i, logično, pevanje karaoka.
