Prošlo je tačno četiri godine otkako nas je napustio Dalibor Andonov Gru, pionir domaće hip–hop scene i čovek koji je rap kulturu doneo u svaki kutak Balkana. Njegov prerani odlazak 9. septembra 2019. u Grockoj, tokom vožnje kajta, zauvek je ostavio prazninu na muzičkoj sceni, ali i u srcima svih koji su ga voleli i pratili njegov rad.
Vest o tragediji šokirala je javnost. Te večeri društvene mreže bile su preplavljene porukama neverice, tuge i sećanja. Brojni muzičari iz regiona nisu skrivali suze, a fanovi su palili sveće i puštali njegove pesme u znak poštovanja.
Gru je bio mnogo više od repera. Njegov stil bio je ispred vremena, a energija neponovljiva. Kada se pojavio na sceni 90-ih, malo ko je verovao da će rap pesme postati deo mainstreama. Međutim, uz „Biću tu“, „Petu brzinu“, „Srce“ i brojne druge hitove, Gru je postao sinonim za novi zvuk, generacijski glas i simbol bunta. Njegove pesme nisu bile samo tekstovi – bile su iskustvo, ritam života i odrastanja mnogih mladih ljudi.
Njegov rad uticao je na celu generaciju izvođača, koji i danas priznaju da im je Gru bio inspiracija i učitelj. Čak i oni koji danas pune arene i prave milione pregleda na YouTube-u kažu da bez Grua put ne bi bio isti. On je trasirao stazu, otvorio vrata i pokazao da i balkanski rap može zvučati svetski.
Svake godine, 9. septembra, društvene mreže podsete nas da vreme prolazi, ali da bol zbog njegovog odlaska ne jenjava. Fanovi ostavljaju komentare, citiraju stihove, dele uspomene sa njegovih nastupa i podsećaju da „Gru nikad ne umire“.
Četiri godine kasnije, njegova muzika i dalje živi – na žurkama, u klubovima, u kolima i u srcima publike. Niko nije uspeo da zauzme njegovo mesto, jer Gru nije bio samo muzičar – bio je legenda koja se ne ponavlja.
I zato, kad god se začuju prvi taktovi „Pete brzine“, jasno je: Gru je i dalje tu. Samo sada vozi negde drugde, ali i dalje u petoj brzini.
