Francuska umetnica Mari Ue (Marie Hué) predstaviće svoj rad u poznatom beogradskom restoranu Klub književnika. Otvaranje izložbe je zakazano za 25. septembar, a radove će svi posetioci Kluba književnika imati priliku da vide tokom tri meseca, odnosno do 20. decembra 2024. godine.
Boraveći u Beogradu pre par godina, umetnicu je inspirisao ambijent Kluba književnika, te je u dogovoru sa Brankom Kisićem i menadžmentom restorana, odlučila da uradi posebnu seriju radova koji će biti izloženi tokom dva meseca i to u donjem delu restorana.
Beogradska publika će videti radove na platnu, najnoviju produkciju umetnice, njenu figurativnu i apstraktnu umetnost.
Mari Ue je mlada umetnica iz Liona, koja je diplomirala na univerzitetu Klod Bernar u Lionu, odakle odlazi u London i poslednjih desetak godina njen fokus je samo likovna umetnost. Imala je više od 10 kolektivnih i samostalnih izložbi širom Evrope.
"Najviše uživam da radim velike formate i radim ih najčešće na podu!" – kaže Mari.
Njen rad je podeljen na figurativni i apstraktni, ali se u njenim poslednjim radovima ta dva pravca veoma prepliću. U figurativnoj umetnosti glavnu ulogu imaju žene i ženske figure i lica, jer je umetnici žena stalna inspiracija, ali u poslednje vreme njen fokus je apstraktna umetnost sa veoma snažnim gestovima i intenzivnim bojama…
Umetnica ističe da su joj večita inspiracija u radu umetnici kao što su Džekson Polok, Anri Matis, naš veliki slikar Vladimir Veličkovič, Petar Kras, Hans Hofman i Mark Rotko.
„Veoma sam uzbuđena zbog ove izložbe u Beogradu. Želim da ovog puta pokažem svoj rad ljudima koji dolaze u restorane na ručak / večeru i imaju trenutak da uživaju u umetnosti uz ukusnu hranu. Verujem da je to važno za umetnike, da svoje radove prikažu ponekad van galerija, gde je to očekivano, već u neobičnim prostorima gde je stalna frekvencija različitih ljudi“, ističe Mari Ue i zaključuje: “Krhkosti kao naziv za moju izložbu u Beogradu odnosi se na slabosti tela, ali duše koje slikam, i ujedno čini vezu između čoveka i Zemlje. Svakako, na kraju očekujem od posetioca da tumače radove onako kako ih vide i osećaju.”
