Lista je nastala na osnovu glasova 503 pisca, pesnika i brojnih ljubitelja knjiga. U izboru najboljih knjiga, između ostalih, učestvovao je i Stiven King, danas najuspešniji autor horor romana.
Tu su i Boni Garms, Klodija Rankin, Džejms Paterson, Sara Džesika Parker, Karl Ove Knausgard, Elin Hilderbrand, Tomas Čaterton Vilijams, Roksane Gej, Marlon Džejms, Sara Maklin, Min Jin Li, Džonatan Letem i Džena Buš Hejger…
10. Galad – Merilin Robinson, 2004.
Galad je roman Merilin Robinson objavljen 2004. Osvojio je Pulicerovu nagradu za beletristiku 2005. i Nacionalnu nagradu kruga književnih kritičara. Radnja romana smeštena je u 1956. u gradu Galad u američkoj državi Ajova, kada 76-godišnji pastor Džon Ejms saznaje da mu bolest srca ne ostavlja vremena da se posveti svojoj mladoj porodici.
Stoga odlučuje da svom sedmogodišnjem sinu napiše pismo kako bi mu, umesto materijalnih dobara, ostavio svoje znanje o čudesnoj lepoti postojanja opisujući istoriju porodice odane duhovnom pozivu.
9. Nikad me ne ostavljaj – Kazuo Išiguro, 2005.
Keti, Rut i Tomi ostaju u elitnoj engleskoj školi Hejlšam. Prijatelji zajedno slušaju muziku i pričaju o svemu dok odrstaju. Ali stvari odjednom postaju zloslutne i na kraju tragične. Nemaju roditelje da ih posećuju, a svoje učitelje zovu “starateljima”. Priča ih prati od prvih dana do kraja života. Manje-više, ostaju isti ljudi kao i 12-godišnjaci.
8. Austerlic – V. G. Sebald, 2001.
Austerlic je roman nemačkog pisca V. G. Sebalda iz 2001. godine. Bio je to Sebaldov poslednji roman. Knjiga je dobila nagradu Nacionalnog kruga kritičara knjige. “Knjigu prožimaju sećanja i gestovi”, piše Njujork tajms.
7. Podzemna železnica – Kolson Vajhed, 2016.
Podzemna železnica je neverovatna priča o očajničkom putovanju robinje ka slobodi i istoriji koju deli čitava ljudska rasa, ključna za razumevanje američke prošlosti, sadašnjosti i, posledično, budućnosti.
6. 2666 – Roberto Bolanjo, 2004.
2666 je poslednji roman Roberta Bolanja. Objavljen je 2004. godine kao posthumni roman, godinu dana nakon Bolanjove smrti. Ima preko 1100 stranica na izvornom, španskom jeziku. Podeljen je na pet delova. Bolanjov roman je dubok, misteriozan i vrtoglav. Dok ga čitate, prelazite od osećanja kao da gledate tornado do osećanja kao da ste zahvaćeni vrtlogom i na kraju da sumnjate da ste i sami tornado.
5. Korekcije – Džonatan Franzen, 2001.
Radnja romana se vrti oko nevolje starijeg para sa srednjeg zapada i njihovo troje odrasle dece, prateći njihove živote od sredine 20. veka do “jednog poslednjeg Božića”.
4. Poznati svet – Edvard P. Džons, 2003.
Roman, koji je nominovan za nekoliko nagrada, priča je o crnim robovlasnicima iz rane američke istorije.
3. Vučja jazbina – Hilari Mantel, 2009.
Prošlost vidimo onako kako vidimo zvezde – mutno. Ali Mantel je video istoriju hladnom, tvrdom i apsolutnom jasnoćom. U Vučjoj jazbini Hilari je ispričala biografiju engleskog državnika Tomasa Kromvela, opisujući ga kao živopisno, nemilosrdno, slepo, veličanstveno ljudsko biće opsednuto pamćenjem. Zatim je prikazala doba u kome je živeo kao ogromnu, zamršenu paukovu mrežu moći, novca, ljubavi i potrebe – sve do trenutka kada ga je pauk uhvatio.
2. Toplina drugih sunaca – Izabel Vilkerson, 2010.
Intimna, potresna knjiga Izabel Vilkerson koja razbija mitove i koja detaljno opisuje američku veliku crnu migraciju sa juga na sever i zapad od 1915. do 1970. je najčitanije delo u novijoj istoriji. Ova migracija, piše ona, “postala je možda najveća neispričana priča 20. veka”. Vilkerson sa velikom dozom književne finese prepliće priče o razumevanju muškaraca i žena u širu sliku.
1. Moja genijalna prijateljica – Elena Ferante, 2011.
Roman upoznaje čitaoce sa dve devojčice koje odrastaju u siromašnom kraju u Napulju u Italiji – vrednom i poslušnom Elenom i njenom drugaricom Lilom. Moja genijalna prijateljica je prvo poglavlje priče o Eleni i Lili, prvi deo tetralogije o nezaboravnim heroinama koje teže da stvore život pod okriljem zagušljive, nasilne kulture. Radnja pomno prati život autora – piše Ferante pod pseudonimom, ali bez obzira na to, Moj genijalni prijatelj je jedan od vrhunskih primera takozvane autofikcije, kategorije koja je dominirala književnošću 21. veka.
