Nine Inch Nails nisu izgubili ni promil besa, buke i energije – upravo su to dokazali sinoć u Dublinu, gde su otvorili svoju svetsku turneju „Peel It Back“. Fanovi su dobili ono što su čekali godinama – sirov zvuk, brutalnu emociju i Trent Reznora koji reži kao da je 1994.
Setlista je bila teška artiljerija: od klasika poput “Closer”, “Hurt” i “The Hand That Feeds”, do premijera koje do sada nisu svirali uživo – publika je bila u transu, a cela dvorana u jednom trenutku zvučala je kao jedan veliki krik.
Scenografija? Minimalna. Svetlo? Industrijski hladno. Zvuk? Kao udar čekića o metal. Ali to je upravo ono zbog čega ljudi dolaze na NIN – iskustvo koje se oseća u stomaku, ne samo u ušima.
Trent Reznor nije mnogo govorio – ali nije ni morao. Sve je rekao gitarom, glasom i mrakom između pesama.
Posle višegodišnje tišine i povremenih nastupa, Nine Inch Nails su konačno zvanično pokrenuli svoju svetsku turneju „Peel It Back“, a prvo veče održano u Dublinu potvrdilo je – ovo neće biti običan povratak, već pravi industrijski zemljotres.
Trent Reznor, frontmen i srce benda, na scenu je izašao bez mnogo pompe, ali od prve sekunde je bilo jasno da nas čeka veče bez milosti. Sa bendom koji je zvučao kao savršeno podmazana mašina iz pakla, Nine Inch Nails su otvorili koncert pesmom „Somewhat Damaged“, a publika je eksplodirala.
Ređali su se klasici – „Terrible Lie“, „Wish“, „The Hand That Feeds“, „Closer“, „March of the Pigs“, „Hurt“ – ali i nekoliko potpuno novih numera sa najavljenog, misterioznog projekta koji još uvek nije dobio zvaničan naziv. Publika ih je upijala kao da ih zna odavno – što je još jedan dokaz da NIN fanovi ne traže hitiće, već energiju i osećaj.
Scena je bila ogoljena, sa jakim strobovima, industrijskim metalnim reflektorima i teškom maglom koja se vukla preko bine. Sve je bilo podređeno zvuku – onom karakterističnom miksu agresije i elegije, zbog kog su Reznor i njegova ekipa postali kultni još u ranim ’90-im.
Reznor nije mnogo govorio, osim povremenog „Thank you“ i „It’s good to be back“. Ipak, njegov glas i nastup govorili su više nego dovoljno – zvučao je i izgledao kao čovek koji zna koliko njegov bend znači onima u publici, i koji tu emociju ne uzima zdravo za gotovo.
Najemotivniji trenutak večeri desio se pri izvođenju „Hurt“, kada je publika uglas pevala refren, dok je Trent stajao gotovo nepomično, pustivši da pesma govori umesto njega.
Turneja „Peel It Back“ nastavlja se po Evropi, a zatim prelazi u Severnu Ameriku, a svi koji su prisustvovali prvoj večeri slažu se u jednom – ovo nije turneja nostalgije. Ovo je sveže, brutalno i bolno relevantno.
Nine Inch Nails ne prave spektakl za Instagram – oni prave ritual za one koji osećaju, i to rade bolje nego ikad.Ako je ovo samo početak, ne smemo ni da zamislimo kakav nas kraj turneje čeka. Jedno je sigurno – industrijski pakao je ponovo otvoren.
