“Hod po mazohizmu” i “Od hedonizma do mazohizma”, slogani su ovogodišnjeg internacionalnog džez festivala Nišvil (Nišville), koji bi trebalo da ilustruje njegovih 30 godina, obeleženih umetničkim i tržišnim podvizima, ali i konceptualnim posrtanjima, pre svega zbog hroničnog nedostatka novca.
Svakako da nije bilo puno onih koji su na njegovom početku, sredinom devedesetih prošlog veka, u vreme planetarnih sankcija tadašnjoj Jugoslaviji, verovali da će nesvakidašnji „festivalčić“ sa juga Srbije, tada „zaglavljen“ u (ne)velikom Domu vojske, iz kojeg su se čule trube koje sviraju drugačije od onih na tom tlu, dočekati ovakvu „cifru“.
Hiljadu izvođača, 20 stejdževa, 150 bendova i 300 programa, od kojih pola muzičkih, od 9. do 18. avgusta, u Niškoj tvrđavi i oko nje, najkraći je opis jubilarnog izdanja Nišvila. Glavni muzički program, na Ert i Skaj stejdžu, traje od 15. do 18. avgusta. Osim muzičkog, ovaj „festival festivala“ posetiocima nudi i pozorišni, filmski, književni, likovni, strip i dečiji program. I dalje je 80 odsto sadržaja besplatno, a plaćaju se samo karte za glavni muzički program, kao i za Hip- hop i Midnight Jazz Dance bine.
Očekuje se da neki od sadržaja pogleda nešto manje od 200 hiljada ljudi.
Izvesno je da su organizatori uložili hvale vredan napor da svoje posetioce podsete zašto je britanski Gardijan 2016. godine Nišvil svrstao u deset najboljih džez festivala u Evropi, ili zašto mu je Ministarstvo kulture nekih godina priznavalo status nacionalne manifestacije, a Ministarstvo turizma značaj nacionalnog brenda. Uspeh njihovih, dobrih namera zavisiće u velikoj meri od novca, kojeg ni za festivalski jubilej nema dovoljno, zbog čega su prognoze organizatora za naredne godine daleko od optimističnih.
Ali, Nišvilovci su pokazali da nisu spremni na laku predaju.
