Dok se ljudi širom sveta suočavaju sa povećanim nivoima stresa, depresije i anksioznosti, mnogi su se okrenuli svojim omiljenim utešnim jelima: sladoledu, pecivima, pici, burgerima. Međutim, istraživanja poslednjih godina sugerišu da hrana bogata šećerom i mastima za kojom često žudimo kada smo pod stresom ili depresivni, koliko god utešno delovala, najmanje doprinosi našem mentalnom zdravlju. Umesto toga, namirnice poput povrća, voća, ribe, jaja, orašastih plodova, semenki, pasulja, mahunarki i fermentisane hrane poput jogurta mogli bi biti bolji izbor.
Naučna disciplina poznata kao nutricionistička psihijatrija istražuje da li ishrana može uticati ne samo na fizičko već i na mentalno blagostanje. Istraživanje o uticaju hrane na sreću i mentalno blagostanje dugo je bilo zanemareno ali nova otkrića sugerišu na intrigantne veze između hrane i raspoloženja.
Studije su pokazale da zdrava ishrana podstiče zdravu crevnu floru koja komunicira s mozgom putem poznate crevno-mozgalne ose. Mikrobi u crevima proizvode neurotransmitere poput serotonina i dopamina koji regulišu naše raspoloženje i emocije. Studije su utvrdile da ljudi koji konzumiraju hranu bogatu hranljivim sastojcima prijavljuju manje depresije i veći nivo sreće.
Prva ozbiljna studija koja rasvetljava vezu između hrane i raspoloženja objavljena je 2017. godine. Grupa istraživača želela je da sazna da li bi promene u ishrani mogle pomoći ublažavanju depresije. Nakon 12 nedelja, prosečni rezultati depresije poboljšali su se u obe grupe, ali značajnije u grupi koja je pratila zdravu ishranu. Oko trećina tih ljudi više nije bila klasifikovana kao depresivna.
Ovi rezultati bili su iznenađujući iz više razlog: Ishrana je koristila mentalnom zdravlju iako učesnici nisu izgubili težinu, a takođe su uštedeli novac jedući nutritivno bogatiju hranu. Pre studije, učesnici su prosečno trošili 138 dolara nedeljno na hranu, a nakon prelaska na zdravu ishranu, troškovi hrane su smanjeni na 112 dolara nedeljno.
Nekoliko nasumičnih ispitivanja došlo je do sličnih otkrića. Iako neki stručnjaci tvrde da je potrebno više istraživanja pre nego što preporuče određenu ishranu za mentalno zdravlje, stručnjaci iz javnih zdravstvenih sektora širom sveta već podstiču ljude na usvajanje životnih navika koje mogu smanjiti inflamatorne procese ali i imati koristi za mozak.
Iako hrana nije jedini faktor za zdravlje mozga, mnogi kliničari već uključuju ishranu u svoj rad sa pacijentima. Neki čak počinju razgovore istraživanjem dijeta svojih pacijenata, tražeći koje su im omiljene namirnice i savetujući ih kako da poboljšaju povezanost mozga i stomaka.
Dakle, iako hrana možda neće izlečiti depresiju, može značajno uticati na naše mentalno zdravlje. Uključivanje biljne ishrane, mahunarki, morskih i orašastih plodova u ishranu može biti jednostavan korak ka poboljšanju raspoloženja i mentalnog blagostanja.
Izvor: irishtimes.com
