Pariska katedrala Notr Dam ponovo je otvorila svoja vrata, više od pet i po godina nakon požara, u prisustvu oko 40 šefova država i vlada, uključujući Emanuela Makrona i Donalda Trampa.
Vrata katedrale su se ponovo otvorila u 19.20, nakon što ih je nadbiskup Pariza Loran Ulrih simbolično tri puta udario štapom, čime se označava da je katedrala njegova parohija.
Potom su horovi otpevali delove Biblije, a kod trećeg pevanja, vrata katedrale su se otvorila.
EN DIRECT | Cérémonie de réouverture de la cathédrale Notre-Dame de Paris. https://t.co/Xwh0dOxLA5
— Élysée (@Elysee) December 7, 2024
Usledila je verska ceremonija u prisustvu oko 1.500 zvanica, među kojima su bili Tramp, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, britanski princ Vilijam i milijader Ilon Mask.
Posle ceremonije tokom koje se obratio i Makron, usledila je večera u Jelisejskoj palati i koncert koji je emitovan na francuskoj televiziji. Nastupili su američki muzičar Farel Vilijams i francuska glumica Marion Kotijar.
Notre Dame de Paris Reborn pic.twitter.com/WS5eNBq9nx
— 옥시마 – French expat in Korea (@yangeulna) December 7, 2024
Veliki požar poharao je 15. aprila 2019. godine katedralu, koja je uvrštena u svetsku baštinu Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO). Katedrala je do tada svake godine primala 12 miliona posetilaca.
Katedrala Notr Dam za Francuze nije samo svetski poznata srednjovekovna gotska katedrala, već srce Pariza i zdanje koje su ovekovečili književnici i deo istorije nacije.
Gradnju katedrale je započeo 1163. godine biskup Moris de Sili, a završena je skoro dva veka kasnije 1345. godine.
Notr Dam je tesno povezan sa istorijom Francuske. Njena snažna zvona su se 24. avgusta 1944. godine oglasila da označe oslobađanje zemlje od nacista, a 26 godina kasnije su zvonila na sahrani lidera Pokreta otpora, generala Šarla de Gola.
Katedralu je opevao pesnik Žerar de Nerval koji joj je 1832. godine posvetio pesmu “Bogorodična crkva u Parizu”. Viktor Igo je godinu dana ranije napisao roman istog imena, o katedrali, zvonaru Kvazimodu i romskoj plesačici Esmeraldi.
