Pevačica i tekstopisac Bili Ajliš, koja je nedavno objavila svoj novi album Hit Me Hard And Soft, razgovarala je sa Lili Alen i Mikitom Oliver na njihovom podkastu Miss Me o svom usponu do slave.
“Pa, izgubila sam sve svoje prijatelje kada sam postala poznata”, rekla je Bili Ajliš. “Odjednom sam postala poznata i nisam mogla da se povežem ni sa kim. Bilo je teško. Bilo je zaista teško.”
Bili Ajliš je rekla da je njena najbolja prijateljica Zoi ostala uz nju, ali da su joj jedini prijatelji bili njeni zaposleni.
“A onda je bio moj 20. rođendan i sećam se da sam gledala po sobi i da su tu bili samo ljudi koje sam ja zaposlila. I svi 15 ili više godina stariji od mene”, rekla je ona.
Bili Ajliš je dodala kako je jedan od njenih zaposlenih iznenada dao otkaz i prestao da razgovara sa njom.
“I to je bila najgora stvar koja mi se dogodila. I to me je navelo da shvatim ‘Oh, čekaj, ovo je posao’. Ako me napuste, nikada me više ne bi videli”, rekla je Bili Ajliš.
Dvostruka dobitnica nagrade Oskar takođe je rekla da joj je od tada teško biti prijateljski nastrojen prema ljudima sa kojima radi, “jer sam veoma uplašena gubitkom i imam mnogo problema sa napuštanjem”. Uprkos tome, rekla je da je od tada stupila u kontakt sa svojim starim prijateljima i usput stekla nove.
“Pre tačno godinu dana ponovo sam se povezala sa gomilom starih prijatelja i sada imam toliko prijatelja. Sada imam ekipu! Mogla bih bukvalno da plačem zbog toga. To je bila najveća stvar koja mi se dogodila”. rekla je Bili Ajliš.
Ona je dodala da je, kada je nedavno otišla sa njima na zabavu na festivalu Koačela, briznula u plač.
“Bila sam kao: ‘Slušajte, imam prijatelje i jednostavno vas mnogo volim, a prošlo je tako dugo otkako nisam imala prijatelje.’ Plakala sam… i to bukvalno zato što sada ponovo imam prijateljstvo.”
Bili Ajliš je rekla da su je stihovi “But with a little help from my friends / I found the light in the tunnel at the end” (Ali, uz malu pomoć mojih prijatelja / Pronašla sam svetlo na kraju tunela) iz debitantskog singla Lili Alen iz 2006. godine “Smile” inspirisali da stekne nova prijateljstva.
Dodala je: “Nekada sam htela da plačem slušajući tu rečenicu jer se nisam tako osećala, jer nisam imala prijatelje. I sećam se da sam pomislla da želim da se tako osećam. I želim da slušam ovu pesmu sa kojom sam povezana na svaki način i da čujem tu rečenicu o prijateljima i da budem kao, moji prijatelji su me izvukli iz toga.”
