“Susedna soba”, prvi film Pedra Almodovara na engleskom jeziku, koji je dobio glavnu nagradu Filmskog festivala u Veneciji, stiže u biokope širom Srbije 5. decembra. Publika će na velikim platnima videti dirljivo ostvarenje koje se bavi se složenim temama eutanazije i klimatskih promena, sa Džulijan Mur i Tildom Svinton u glavnim ulogama.
Film prati Ingrid (Džulijan Mur), spisateljicu autofikcije, i Martu (Tilda Svinton), ratnu reporterku, koje su bile bliske prijateljice dok su radile u istoj redakciji. Godinama kasnije, njihovi životi ponovo se ukrštaju u ekstremnim okolnostima: Marta je suočena s terminalnom bolešću i traži od Ingrid da bude uz nju tokom njenih poslednjih dana. Film istražuje duboku, emotivnu dimenziju prijateljstva i postavlja pitanja o životu, smrti i mogućnosti izbora.
Proslavljeni španski režiser je povodom premijere istakao da film naglašava važnost negovanja života, ali jasno pokazuje da ljudi treba da imaju mogućnost da umru dostojanstveno, u trenutku po svom izboru.
Džulijan Mur rad sa Almodovarom opisuje predivanim iskustvom naročito zbog toga što poštuje žene: “Imam utisak da je Almodovar kao mali sedeo ispod trpezarijskog stola i krišom slušao razgovore svoje majke sa njenim prijateljicama, upijajući njihove priče i shvatajući koliko su one moćne. Mislim da zato toliko duboko razume žene i njihovu perspektivu. Kada radite s njim, osećate se vrlo poštovano kao glumica.”
Koliko su ovakve priče važne da se čuju u Holivudu objašnjava Tilda Svinton: “Znamo svi, ne samo žene, da postojimo i da su naše priče prilično zanimljive, i svi smo tu da ih ispričamo. Žene prave filmove u Holivudu još od Lois Weber početkom 20. veka. Ne nedostaje žena koje mogu da naprave dobre filmove, a svakako ne nedostaje ni žena koje mogu da ih odigraju. Rad sa Pedrom Almodovarom bio je posebno inspirativan – njegovo razumevanje likova i priča zaista je jedinstveno. Iskustvo s njim, Džulijen i celom ekipom bilo je neprocenjivo od početka do kraja. Sa ovim filmom zaista osećam da bih mogla da završim svoju glumačku karijeru.“
Pedro Almodovar ističe kako je od Džulijen i Tilde naučio koliko je ponekad važno stati i prepustiti glumcima da urade neke stvari na svoj način.
“Mur je trebala da pročita jedno pismo na kraju. Za mene je ta scena bila izuzetno značajna i skoro sam plakao dok sam razgovarao s njom. Pokušao sam da joj objasnim šta želim da postignem sa tim pismom, ali ona je me je zamolila da je pustim da to uradi sama. I bila je u pravu. Kada ga je pročitala, nisam mogao da poverujem. Nisam intervenisao, jer bilo je više nego savršeno”, objasnio je režiser.
