Belgijski Savezni parlament je prošle nedelje glasao u korist novog krivičnog zakonika koji, prvi put u Evropi, uključuje priznanje zločina ekocida na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Na nacionalnom nivou, novi zločin ekocida, usmeren na sprečavanje i kažnjavanje onoga što se smatra “najtežim slučajevima ekološkog propadanja”, poput obimnih izlivanja nafte, primenjivaće se na pojedince na najvišim položajima odlučivanja, kao i na korporacije. Kazna za pojedince može uključivati do 20 godina zatvora, dok bi korporacije mogle biti suočene s kaznama do 1,6 mil EUR.
Unutar belgijske federalne monarhije, domaće zakonodavstvo o okolini uglavnom je odgovornost triju regionalnih vlada Flamanske, Valonije i Brisela. Područje primene novog zakona ograničeno je na područja unutar nadležnosti savezne vlasti, uključujući Severno more i upravljanje nuklearnim otpadom, piše Centar za promociju cirkularne ekonomije.
Ograničeni domaći opseg novog predloga nije razlog za odbacivanje značaja razvoja, kaže Patricija Vilok, direktorka belgijskog ogranka pokreta Stop ekocidu. Ona je podsetila da je prošlog novembra Evropska unija postigla sporazum o uključivanju nove kaznene odredbe u nedavno revidiranu direktivu o ekološkim zločinima, koja cilja “slučajeve uporedive s ekocidom”.
– Sada je svih 27 članica zaduženo za usklađivanje svojih domaćih krivičnih zakonika s ovom ažuriranom direktivom, proces koji će se proširiti na tri regije Belgije. Očekujemo da će ovaj napor značajno smanjiti bilo kakve razlike između saveznih i regionalnih zakona o ekološkim zločinima. Budući da Belgija predsedava Evropskom unijom, ova direktiva bi trebalo da podstakne regije da odigraju svoju ulogu u području njihove nadležnosti – istakla je Vilok.
Ona je naglasila da je Belgija sada na čelu globalnog razgovora o kriminalizaciji najtežih šteta prirodi i mora da nastavi sa zagovaranjem priznanja ekocida pred Međunarodnim kaznenim sudom, uz genocid.
– Kako bi se potpuno zaštitila priroda, nužno je da oni koji bi namerno uništili velike delove prirodnog sveta, uzrokujući pritom neizrecivu ljudsku štetu, budu kriminalizovani. Nastavićemo sa borbom da iskorenimo ekocid iz Belgije i sveta.
Peti međunarodni zločin
Dodatno, Belgija je postala prva evropska država koja priznaje ekocid kao međunarodni zločin, temeljen na konsenzusnoj definiciji predloženoj 2021. godine od Stručnog panela (IEP) koji je sazvala fondacija Stop ekocidu.
Belgijski Savezni parlament je prošle nedelje glasao u korist novog krivičnog zakonika koji, prvi put u Evropi, uključuje priznanje zločina “ekocida” na nacionalnom i međunarodnom nivou. To znači da će ekocid biti uključen u krivični zakonik, kao što su već zločini protiv čovečnosti i genocid.
Na nacionalnom nivou, novi zločin ekocida, usmeren na sprečavanje i kažnjavanje onoga što se smatra “najtežim slučajevima ekološkog propadanja”, poput obimnih izlivanja nafte, primenjivaće se na pojedince na najvišim položajima odlučivanja, kao i na korporacije. Kazna za pojedince može uključivati do 20 godina zatvora, dok bi korporacije mogle biti suočene s kaznama do 1,6 mil EUR.
Unutar belgijske federalne monarhije, domaće zakonodavstvo o okolini uglavnom je odgovornost triju regionalnih vlada Flamanske, Valonije i Brisela. Područje primene novog zakona ograničeno je na područja unutar nadležnosti savezne vlasti, uključujući Severno more i upravljanje nuklearnim otpadom, piše Centar za promociju cirkularne ekonomije.
Ograničeni domaći opseg novog predloga nije razlog za odbacivanje značaja razvoja, kaže Patricija Vilok, direktorka belgijskog ogranka pokreta Stop ekocidu. Ona je podsetila da je prošlog novembra Evropska unija postigla sporazum o uključivanju nove kaznene odredbe u nedavno revidiranu direktivu o ekološkim zločinima, koja cilja ‘slučajeve uporedive s ekocidom’.
– Sada je svih 27 članica zaduženo za usklađivanje svojih domaćih krivičnih zakonika s ovom ažuriranom direktivom, proces koji će se proširiti na tri regije Belgije. Očekujemo da će ovaj napor značajno smanjiti bilo kakve razlike između saveznih i regionalnih zakona o ekološkim zločinima. Budući da Belgija predsedava Evropskom unijom, ova direktiva bi trebalo da podstakne regije da odigraju svoju ulogu u području njihove nadležnosti – istakla je Vilok.
Ona je naglasila da je Belgija sada na čelu globalnog razgovora o kriminalizaciji najtežih šteta prirodi i mora da nastavi sa zagovaranjem priznanja ekocida pred Međunarodnim kaznenim sudom, uz genocid.
– Kako bi se potpuno zaštitila priroda, nužno je da oni koji bi namerno uništili velike delove prirodnog sveta, uzrokujući pritom neizrecivu ljudsku štetu, budu kriminalizovani. Nastavićemo sa borbom da iskorenimo ekocid iz Belgije i sveta.
Peti međunarodni zločin
Dodatno, Belgija je postala prva evropska država koja priznaje ekocid kao međunarodni zločin, temeljen na konsenzusnoj definiciji predloženoj 2021. godine od Stručnog panela (IEP) koji je sazvala fondacija Stop ekocidu.
Zemlja već priznaje genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločin agresije, a sada svom kaznenom zakonu dodaje dodaje peti zločin u međunarodnom pravu: ekocid.
Zadovoljan je i Semjuel Kogolati, član Saveznog parlamenta iz Zelene stranke, koji je igrao značajnu ulogu u zagovaranju uključivanja ekocida u novi krivični zakon.
– Nakon četiri godine borbe u Parlamentu i civilnom društvu, naš krivični zakonik konačno dolazi u pomoć planeti: najteži napadi na okolinu uskoro će biti kriminalizovani. Naša mobilizacija donosi plodove! Pošaljimo snažan signal međunarodnoj zajednici: belgijski parlament priznaje peti ‘međunarodni zločin’ nakon ratnih zločina, zločina agresije, zločina protiv čovečnosti i genocida – istakao je poslanik.
Inače, u novembru, Evropska unija postala je prvo međunarodno telo koje kriminalizuje ekološke štete “uporedive s ekocidom”.
Zakonodavci su se složili oko ažuriranja direktive o ekološkim zločinima EU koja kažnjava najozbiljnije slučajeve uništavanja ekosistema, uključujući gubitak staništa i ilegalnu seču šuma, s strožim kaznama.
Zakonodavci se nisu složili s proširenjem ovih obaveza na prekršaje počinjene izvan granica EU u ime evropskih kompanija, ali ostavljena je mogućnost državama članicama da urade upravo to.
Izvor: danas.rs / cirkularnaekonomija.org
