Završnica četvrte edicije letnje operske akademije Rosi festa, koja se održava od 20. do 27. septembra, biće premijera opere Sestra Anđelika, čime će se obeležiti 100 godina od smrti Đakoma Pučinija, dok će u drugom delu biti izveden Gala koncert uz učešće hora Braća Baruh, povodom 145. godina od osnivanja hora i u okviru Evropskih dana jevrejske kulture. Program će biti izveden 27. septembra na Velikoj sceni Madlenianuma.
Operom diriguje Stefan Zekić, režiju potpisuje Ana Grigorović, dok će na koncertu biti i gost dirigent iz Izraela Adi Bar Soria.
Sestra Anđelika predstavlja drugi deo Triptiha Đakoma Pučinija, koje i opere Plašt i Đani Skiki. Ovo delo napisano je na tekst drame Đovakina Forcana o časnoj sestri koja je sebi oduzela život pošto je čula da joj je dete umrlo. Tokom rada na partituri kompozitor je zamolio za pomoć svoju sestru Iđeniju, koja je bila igumanija samostana u Vičepelagu pod imenom sestra Đulija Enriketa. Ona mu je dopustila da poseti manastir i da svira partituru okupljenim monahinjama, koje su, kako svedočanstvo kaže, bile „potresene do suza”. Premijera Sestre Anđelike upriličena je 14. decembra 1918. godine u njujorškom Metropolitenu, gde je Triptih izveden u celosti.
Radnja: Manastir s kraja 17. veka. Sestre pevaju himne, upravnica grdi one koje kasne, a sve se okupljaju u manastirskom vrtu. Glavna sestra, priča priču o tome da je to veče prvo od tri večeri tokom kojih se svake godine dešavaju čuda, kada zalazeće sunce obasja njihovu fontanu, a voda u njoj dobije zlatnu boju. Monahinje razgovaraju o željama. Dok druge sestre otvoreno iskazuju svoje želje, sestra Anđelika tvrdi da nema želja. To naravno nije istina, jer svi znaju da, iako je u manastir stigla po kazni, Anđelika sanja da nakon sedam godina uzaludnog čekanja čuje nekoga iz svoje bogate, plemićke porodice. Sestra – bolničarka moli Anđeliku da napravi biljni lek za sestru koju je ujela osa. Prenosi se vest da velika kočija stoji izvan manastira. Sestru Anđeliku to uznemiri jer je uverena da je to stigao neko iz njene bogate porodice. Glavna sestra umiruje Anđeliku, pa saopštava da je neočekivani gost princeza, Anđelikina tetka. Povod za njen dolazak je namera da je ubedi Anđeliku da se odrekne svog nasledstva, u korist svoje sestre koja se udaje. Saznajemo i da Anđelika u manastiru okajava veliki greh – vanbračnog sina koga ne može da zaboravi, a koji joj je na silu oduzet. Novi bolni udarac Anđelika doživljava kada joj princeza kaže da je njen sin umro. Anđelika potpisuje dokumenta, ostaje sama i plačući smrt sina žali bolnom arijom Senza Mamma. Anđelika je u bunilu. Čini joj se da vidi sina, da čuje njegov plač i poziv da mu se pridruži u raju. Priprema i ispija otrovni napitak i shvata da je odabravši samoubistvo kao rešenje počinila smrtni greh pa će prokleta biti večno odvojena od sina. Poslednjom snagom moli se Bogorodici i doživljava čudo njenog milosrđa, kada joj dete trći u zagrljaj.
