Veštačka inteligencija bi mogla da izazove katastrofalne posledice, složilo se skoro 58% od više od 2700 istraživača, iako se nisu slagali u velikoj meri o prirodi rizika. Istraživanje je takođe otkrilo da istraživači misle da je verovatno da će veštačka inteligencija dostići glavne prekretnice, kao što je stvaranje muzike koja se ne razlikuje od one koju stvaraju ljudi, ranije nego što se verovalo.
Veštačka inteligencija je brzo postala “vanzemaljska” inteligencija, a strahovi da bi se tehnologija mogla ponašati na način koji nije u skladu sa vrednostima njenih kreatora su se umnožili. Ali, tehnologija još uvek nije dovoljno napredna da bi zapravo izazvala katastrofalne posledice koje predviđaju mnogi skeptici veštačke inteligencije, tvrdio je u julu Nir Ajzakovič, profesor filozofije na Univerzitetu Masačusets u Bostonu.
Sistemi veštačke inteligencije još uvek nemaju kapacitet da donose složene, višeslojne odluke, primetio je Ajzakovič. Po njegovom mišljenju, pretnja se manje odnosi na mogućnost da veštačka inteligencija donosi odluke koje menjaju svet, a više na to koliko će malo odluka ljudi morati da donesu u svojim životima: “Sve nekritičnije prihvatanje toga, znači postepenu eroziju nekih od najvažnijih ljudskih veština”, napisao je on.
Pretnja da će veštačka inteligencija zbrisati čovečanstvo izaziva privlačne naslove, ali tehnologija već nanosi štetu društvu, tvrdi se u uvodniku časopisa Nature. Pristrasno donošenje odluka i eliminacija poslova su današnja briga, napominje časopis, kao i zloupotreba tehnologije prepoznavanja lica od strane autokratskih vlada. “Priče koje izazivaju strah o egzistencijalnim rizicima nisu konstruktivne. Ozbiljna diskusija o stvarnim rizicima i akcijama za njihovo suzbijanje jesu”, tvrdi se u uvodniku, a prenosi semafor.
Veštačka inteligencija koja je na nivou čoveka je na vidiku i teoretski je moguće da bi budući sistemi veštačke inteligencije mogli da razviju drugu veštačku inteligenciju, što znači da bi tehnologija mogla da napravi sopstveni napredak. Rezultat bi bila “superinteligencija” koju ljudi ne mogu da kontrolišu, tvrde Oto Barten, direktor Opservatorije za egzistencijalni rizik i Džoep Meindertsma, osnivač grupe za zastupanje PauseAI.
U ovom trenutku, konkurentska priroda laboratorija veštačke inteligencije znači da su tehnološke kompanije podstaknute da stvaraju nove proizvode sve vreme, eventualno ostavljajući po strani etička razmatranja i preuzimajući rizike kako bi to uradili. Ljudi “istorijski nisu bili baš dobri u predviđanju budućih eksternih efekata novih tehnologija”, napisali su autori.
