Pesniku, esejisti i romanopiscu Đorđu Matiću, na dan rođenja Mome Kapora, 8. aprila, u Svečanoj sali Skupštine Grada Beograda uručena je nagrada “Momo Kapor” za roman “Niotkuda s ljubavlju”. Plaketu od srebra sa motivom školice Matiću je uručio Matija Bećković, predsednik Upravnog odbora Zadužbine “Momčilo Momo Kapor”, a novčanu nagradu u iznosu od 240 hiljada dinara Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Marketinga i komunikacija Erste Banke, koja je dugogodišnji pokrovitelj nagrade.
Đorđe Matić je sedmi dobitnik nagrade za književnost, a žiri, koji su činili Muharem Bazdulj, književnik, Vule Žurić, književnik i književni kritičar i Radmila Stanković, novinarka, jednoglasno je doneo odluku, iako je u užem izboru bilo još tri romana nagrađivanih književnika.
- Za trinaest godina ovu nagradu je dobilo mnogo slavnih laureata, ali ja vam tvrdim da sretnijeg i radosnijeg dobitnika nagrade nije bilo. Ja do sad ni pohvalu za pismeni rad u školi nisam dobio, pa će neko reći kako to sad da si dobio ovakvu nagradu? Ja mislim da je ona mene čekala, kao i ja nju tolike godine. Ima nešto kada je četvorka u godini na kraju, za mene je ona najbolja ili najgora, a svakako značajna. Ove godine je meni ravno 40 godina da sam objavio svoj prvi tekst. To je bila recenzija koncerata dva tadašnja važna zagrebačka benda, jer ja dolazim iz svijeta rokenrola i rok kulture. U ono vreme za mene je postojalo trojica ljudi koji nisu bili rokeri, ali ja sam ih tako doživljavao. Jedan je bio Arsen Dedić, drugi Igor Mandić, a treći je bio Momo Kapor. Momu nisam poznavao lično, ali je njegova književnost bila sa mnom od dečačkih dana, kada sam i njegove tekstove čitao po novinama. Prva asocijacija na Kaporovu literaturu je sigurna, zaštićena vremena, vremena zemlje u kojoj sam se ja rodio i odrastao. I uvek sam nekako mislio da će ostati vezana za to vrijeme. Međutim, jedan tajni sloj, jedan tajni nivo Kaporove literature otkrio sam da su me pratile i kroz teška vremena za koja nisam očekivao. Ja pripadam generaciji koja je otišla u emigraciju, da bih ostao punih 30 godina i vratio se kući. Kad je došlo vreme da se taj idealizirani zapadni svet upozna iz blizine i sve iluzije koje su se srušile u neposrednom dodiru sa tim svijetom, na potpuno neobičan način Moma je bio uvek sa mnom – izjavio je Đorđe Matić u obraćanju velikom broju poštovalaca njegovog i Kaporovog dela koji su se okupili u Svečanoj sali Skupštine grada.
Zadužbina “Momčilo Momo Kapor” postoji već 14 godina i radi sa ciljem da trajno čuva i neguje uspomenu na našeg velikog pisca i slikara, Momu Kapora, koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, istoriji umetnosti i kulturi uopšte. Zadužbina je ustanovila jedinstvenu nagradu koja objedinjuje dve umetnosti kojima je zajednički imenitelj upravo Momo Kapor. Zato je ova nagrada, koja se dodeljuje već 13 godina, jedinstvena u poređenju sa drugim nagradama koje se dodeljuju u Srbiji.
Cilj Zadužbine je da podrži umetnike koji će u današnjem vremenu biti pojava kakva je šezdesetih godina prošlog veka bio Momo Kapor i kakav je ostao do kraja života. Nagrada “Momo Kapor” se dodeljuje piscu ili slikaru, za dela koja su u skladu s kaporovskim duhom, a na osnovu odluke žirija koji imenuje Upravni odbor Zadužbine. Žiri sačinjavaju eminentni kulturni radnici iz književnosti i likovne umetnosti, kao i renomirani pisci i slikari. Nagradu za književnost su do sada dobili Emir Kusturica, Peter Handke, Dragan Jovanović Danilov, Labud Dragić, Nele Karajlić i Vesna Goldsvorti, a za slikarstvo Vladimir Dunjić, Mirjana Maoduš, Željko Đurović, Vasa Dolovački, Petar Mošić i Snežana Petrović.
