“Gordost i predrasude”, drugi roman Džejn Ostin iz 1813. godine, priča je o ljubavi, ali i o klasnim, polnim i društvenim podelama. Roman je doživeo brojne adaptacije kako filmske tako i pozorišne. I dok se većina adaptacija fokusira na ljubavni zaplet, dramatizacija koju je uradila Izabel Mekartur akcenat stavlja na neke od savremenijih i aktuelnih tema, kao što su na primer klasna i rodna nejednakost, tretirajući ih pri tom na vrlo duhovit način.
Maja Todorović se potrudila oko dramatizacije, režiju potpisuje Ivan Vuković, glumačku ekipu čine: Ljubinka Klarić, Bojana Stefanović, Suzana Lukić, Milena Živanović, Tamara Aleksić, Borjanka Ljumović i Goran Jevtić, jedini glumac u ovoj podeli koga će publika moći da vidi i u ženskom liku.
Drama koja se pri tom zove “Gordost i predrasude (nešto kao)” počinje iz vizure sluškinja koje prepričavaju događaje iz romana i ujedno igraju sve likove.
Mekartur dodaje mnoštvo modernih elemenata uključujući reference na savremena dešavanja, pesme koje se izvode na karaokama su različiti pop hitovi, jezik je često vrlo savremen, a povremeno se i opsuje.
Upravo taj savremeni kontekst i britanski humor su bili najveći izazov u domaćoj adaptaciji, s obzirom da je neke stvari gotovo nemoguće prevesti, a određene reference su zbunjujuće sem možda za najvernije fanove ne samo Džejn Ostin nego i određenih tumačenja njenih dela.
Domaća adaptacija se ogleda u jezičkim prilagođenjima i fokusiranju priče, komponovanju novih autentičnih songova (kompozitor Draško Adžić), ali i u uvođenju jednog glumca.
Naime, Mekartur je predvidela da sve uloge igraju pet glumica, što ima i opravdanje u samom tekstu: muškarci su otišli u rat i po kućama samo služe žene. Ova je na neki način i komentar, odnosno “obrnuto” elizabetansko pozorište gde su sve uloge igrali muškarci.
U adaptaciji koja će biti izvedena u zemunskom pozorištu, poželeli su da odu korak dalje: jer šta ako među sluškinjama ima muškarca koji glumi da je žena kako bi izbegao da ide u rat? To im je dalo prostora da se dodatno poigravaju sa odnosima među sluškinjama, ali i omogućilo tranvestiju u oba pravca.
“Uz sve nivoe igre koje nudi, ova predstava podseća na svu lepotu i moć pozorišta: ono je iluzija, pretvaranje, igra… A, mi kao publika pristajemo da budemo “obmanuti” dok pokreće razne procese u nama, emotivno ispunjava, zabavlja i uzbuđuje”, poručuje dramaturškinja Maja Todorović.
Premijerno izvođenje je u nedelju, 17. novembra na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum, a reprizna su 18. i 19. novembra i 2. decembra.
