Koncertom u bašti KST-a, Atheist Rap i u Beogradu proslavili 35. godina rada

U okviru turneje na kojoj proslavljaju 35. rođendan (osnovani 22. maja 1989. godine), legendarni pank rok sastav Atheist Rap održao je u petak, 7. juna nezaboravan koncert u bašti beogradskog KST-a, koji ove godine proslavlja 7 decenija od osnivanja. Proslava dva jubileja na jednom mestu je obećavala sjajan provod.

Nešto pre 23 sata, na binu je izašao Wrishlas, najmlađi pank bend na ovim prostorima. Bend čine osnovci iz Sremske Kamenice i Bačke Palanke Tadija Gvozdenović (vokal i solo gitara), Nebojša Radulović (bas gitara i prateći vokali) i Nebojša Radusinović (bubnjevi).

Ono što se odmah primetilo u njihovom nastupu je, bez obzira na njihove godine, ozbiljan pristup. Bez suvišnog šetanja po bini, prenemaganja ili dodatnog nameštanja, Wrishlas su započeli svoj nastup i odmah uspostavili kontakt sa publikom.

A publika je bila, blago rečeno, zatečena. Pank trojka osnovaca koja uvežbano zvuči dok svira svoje autorske pesme iznenadila je sve prisutne, koji su ubrzo aplauzima i vrištanjem pozdravili svaku pesmu. Kada već pomenuh vrištanje, u prvim redovima publike su bile mahom mlađe osobe, a čini mi se da Wrishlas među njima ima i svoje prve fanove.

Ritam sekcija sastava Wrishlas (bubnjar Nebojša Radusinović i basista Nebojša Radulović) je bila sigurna kao odbrana Mančester Junajteda dok su centralni bekovi bili Nemanja Vidić i Rio Ferdinand. Iako mlad, pevač i gitarista Tadija Gvozdenović je na bini delovao jako samouvereno, što mu je omogućilo da se i pomalo atraktivno ponaša. Na vreme je shvatio da prvo moraš znati šta se i kako radi da bi se mogao opustiti i zabaviti.

Polučasovni nastup sastava Wrishlas je brzo prošao, a na insistiranje publike izveli su još jednu pesmu. Nema sumnje da će ovi mladi momci na sledećem nastupu u Beogradu imati još više obožavalaca. Ako budu nastupali negde u vašoj blizini, proverite ovo što sam napisao.

Na binu bašte KST-a uskoro su došli i zvezde večeri, jedni, jedini i neponovljivi Atheist Rap. Kao neko ko je njihov koncert prvi put gledao još pre 30 godina, goreo sam od nestrpljenja da čujem kakvu su set listu pripremili. Krenuli su žestoko, jer su već na početku svirali pesme sa prva dva albuma (“Fatamorgana” i “Piloti”), da bi nastavili sa pesmom “Revanšizam”. Na sledećoj pesmi, “Štrikanje”, u punoj bašti KST-a više nije bilo osobe koja je mirno stajala.

Kombinujući svoje hitove iz oba milenijuma, Atheist Rap su ionako toplo veče učinili još vrelijim, pa ne čudi što je publika počela da se hladi na stari i oprobani pankerski način: polivanjem pivom.

U “zvaničnom” delu koncerta odsvirali su 28 pesama, među kojima je poslednja bila njihov najnoviji singl “Superstar“. Gledajući sa strane Atheist Rap na bini i publiku neposredno ispred nje, nisam mogao a da ne pomislim da publika, baš kao i kada sam ih prvi put gledao pre 30 godina, odlično shvata da je bend potpuno iskren u onome što radi. Nije bitno da li je u pitanju direktna šala na situacije iz svakodnevnog života nekoga od nas, ili ironični i kritički osvrt na svet u kome živimo, njihove pesme pevaju i stari i mladi, roditelji zajedno sa decom.

Naravno, uskoro je usledio i set pesama za kraj, tako da smo čuli šta je ljubav, gde ona odlazi, kako se momci vraćaju u grad, kako je izgledala godina kulture, ali i šta će biti ako posečemo poslednje drvo i gde ćemo biti nakon što nam zatvore omiljeni grill. Očigledno, “Grill 13” je prava pesma za kraj njihovog koncerta, jer omogućava bendu da se lepo pozdravi sa publikom.

Nakon više od dva sata svirke, publika ih nije tako lako pustila iz bašte KST-a, jer u nju ima samo jedan ulaz/izlaz. Nakon koncerta, Atheist Rap je sišao među publiku, gde je usledilo i fotkanje sa obožavaocima. A oni su došli iz raznih krajeva Srbije: od Niša i Knjaževca do Bačke Palanke i Novog Sada.

Nakon što su se slikali ama baš sa svakim ko je to zatražio, Atheist Rap su se spakovali i krenuli na hrvatsko primorje, gde su već sutradan imali nastup. Znaju matori pokvarenjaci kada treba stati, pa sad opet željno iščekujem njihov sledeći koncert. Oni jesu prešli tačku povratka, kako kažu u pesmi “Superstar” i, definitivno, nemaju više izbora.

Dok sam gledao kako njihov kombi odlazi, kroz glavu mi prođoše stihovi “K’o ribari na moru mokri smo i puni soli. Mogli bi vrlo lako do besvesti ovako, al’ ko zna na šta bi to ličilo kad svane novi dan.” Opet su bili u pravu.