Četvrti, najambiciozniji i po mnogima najbolji album sastava Bijelo dugme, klasik domaćeg rokenrola Bitanga i princeza, uskoro izlazi u novom zvučnom ruhu, ponovo miksan sa originalnih 24-kanalnih traka.
Uz stereo verzije mikseva, spremna je dolbi atmos verzija za digitalne servise i superaudio CD verzija. Vinilno izdanje albuma Bitanga i princeza u Abbey Road studiju rezao je Gremijem nagrađen ton majstor Šon Mekdži. Album je prvi put u luksuznom pakovanju sa čuvenim originalnim cenzurisanim omotom Dragana S. Stefanovića.
Remiks materijala za ovu verziju albuma obavio je cenjeni studijski majstor Goran Martinac, koji je rekao da je svestan izazova poduhvata.
– Bitanga i princeza je svakako jedan od najbolje odsviranih, najbolje snimljenih, najbolje miksovanih i na kraju najboljih albuma bivše države, ali nove tehnologije donose nove mogućnosti, pa miks albuma Bitanga i princeza 2024 zvuči čistije i prisutnije. Trudili smo se da se držimo originalnog zvuka, originalnih prostora i originalnog balansa instrumenata. Današnja tehnologija olakšava nam rešavanje problema pa je poboljšan zvuk ritam sekcije, te postavljen novi balans vokala i gitare, objašnjava Martinac.
Originalni album Bitanga i princeza objavljen je početkom 1979. godine u vrlo specifičnom momentu za bend i pod vrlo teškim uslovima nastanka materijala za njega, ali se na kraju pretvorio u apsolutni trijumf grupe.
Kurs promena započet prethodnim albumom Eto. Baš hoću! ovde je otišao korak dalje, kako u tekstualnom, tako i u muzičkom pogledu, označivši verovatno najzreliji momenat u kreativnom smislu grupe. Da bude zanimljivije, album je stvaran u momentu kada je samo postojanje grupe dovedeno u pitanje, nakon hapšenja i zatvorske kazne bubnjara Ipe Ivandića zbog posedovanja narkotika i serija napada na Bregovića i bend kao rušioce socijalističkog poretka, uz oštro cenzurisanje stihova i omota, što je u jednom trenutku čak i zapretilo da dovede do gašenja grupe.
Ipak, pokazalo se da je pritisak samo dodatno inspirisao bend da nadmaši sebe. Smrt majke i boravak u vojsci kao da su inspirisali Bregovića da se okrene sebi i ponudi dosta mračnije, introspektivnije pa i ozbiljnije pesme nego ranije.
S druge strane, dolazak bubnjara Điđija Jankelića i povratnika Vlade Pravdića na klavijaturama doveo je do osveženja u zvuku grupe, koja je prepoznatljive obrasce bluz i hard roka vešto kombinovala sa disko, fank i simfo zvukom u smesu koja je zadržala rokersku bazičnost, ali i uspešno regrutovala nove poklonike iz šireg sloja publike.
Doajen srpskog rok novinarstva Ivan Ivačković u svojoj knjizi “Kako smo propevali” kaže da je kvalitet pesama na albumu, prosto rečeno, bio jači od frontalnog napada establišmenta na bend i da je samo nekoliko meseci kasnije zahvaljujući njima sastav ponovo bio na samom vrhu domaće rok scene.
– Bregovićeve pjesme za album Bitanga i princeza bile su tako snažne da je, kada se album pojavio u prodaji, trebalo samo malo sačekati, pa da galamu oko omota i stihova prekriju ruzmarin, snjegovi i šaš. Raskošni aranžmani i široka, simfonijska orkestracija u baladama, Bebekova životna forma i njegovo uživljavanje dostojno crnih soul majstora, Jankelićevo fleksibilno i istovremeno pouzdano bubnjanje, veliki uzleti Vlade Pravdića i Zorana Redžića, sve je to naišlo na stojeće ovacije i publike i kritike. Kruna albuma je bila balada “Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“. Teško je naći bolje reči za tu pesmu od onih koje je ispisao Dražen Vrdoljak, kazavši da ona prikazuje “rasap jednog privatnog svijeta” i da je izostavljeni stih o Hristu bio “najupečatljivija metafora autorove unutrašnje kataklizme” – piše Ivačković.
I svakako, to jeste lucidna i precizna opservacija na temu uspeha albuma, nošenog grandioznim baladama, i koji je kupio i publiku koja nije bila ljubitelj teških rifova i bekrijskih pošalica, ali je Bregović u svom stilu modernizovao poskočice u skladu sa duhom vremena, pa je plesnom atmosferom bržih numera uspešno sačuvao jezgro stare publike.
Sniman u Beogradu, uz treću (i poslednju za bend) produkciju Najdžela Harisona, album Bitanga i princeza je sa svojih sedam pesama više nego uspešno premostio fazu između starog i novog “Dugmeta” postavši bestseler kod publike i ostavši favorit kritike sve do danas. Skandali oko Jugotonove cenzure omota, gde ženska noga udara muško međunožje, a kojeg je napravio Dragan S. Stefanović, te cenzure stihova iz “Ala je glupo zaboravit njen broj” i pomenute balade “Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš”, samo su pomogli bolju prodaju albuma kojoj nije zasmetao ni bezlični omot Jugotonovog kućnog dizajnera da zavlada vrhovima top-liste.
Uspeh su dodatno učvrstili brži hitovi “Na zadnjem sjedištu moga auta” i “Bitanga i princeza”, kao i još dve emotivne balade “Kad zaboraviš juli” i “Ipak poželim neko pismo” u kojima su ih pratili simfonijski orkestar i hor. Album Bitanga i princeza srušio je sve tiražne rekorde i bio uvod u spektakularnu turneju sa simfonijskim orkestrom i horom, a koja je krunisala bend na vrhuncu slave.
Zbog čega se ovo izdanje nalazi u novom miksu, navodno jer se na kraju odstupilo od originalnog miksa, pošto je Bregović želeo ploču sa manje gitara. Hrvatski rok novinar Hrvoje Horvat, koji je ekskluzivno preslušavao novu verziju, napisao je u svom autorskom tekstu za “Večernji list” da je ova verzija sjajna prilika da se na drugačiji način čuje legendarni album.
– Nije u ovom slučaju bitno je li bolji stari ili novi miks, jer su, kao i oni u svijetu, sasvim drugačijeg zvuka, već mogućnost da na različit način čujete legendarni album. Širina i čistoća zvučne slike, isticanje nekih elemenata svirke koji su ostali skriveni u miksu iz 1979. osnovne su prednosti novog miksa albuma koji će se uskoro pojaviti na vinilu. Posebno su dobro prošli vokali Željka Bebeka, koji je majstorski otpjevao album, ali i gitare Gorana Bregovića, koje je on sam sakrio u originalnom miksu ne želeći da se gura ispred benda – rekao je Horvat.
Sam momenat za izdavanje novog miksa je više nego dobar, bend slavi 50 godina rada i trenutno je na turneji na kojoj, istina, nema Bebeka, ali su tu Mladen Vojičić Tifa i Alen Islamović i, što je najvažnije, rokerska verzija benda.
