Pančevački bend Ljubičice održaće koncert u petak, 26. aprila u Velikoj sali Doma Omladine Beograda. Time će Ljubičice započeti koncertnu sezonu, koja će do kraja godine obuhvatiti turneju po Srbiji, nastupe na letnjim festivalima, ali i koncerte u regionu. Bend je obećao da će publika na koncertu doživeti nešto jedinstveno, sjajnu svirku, spektakularnu scenografiju i rasvetu, nove aranžmane poznatih pesama kao i neke pesme iznenađenja.
Ljubičice su dobitnici prestižne regionalne nagrade Milan Mladenović, za pesmu “Dok čekamo pad”, a njihov istoimeni album je po mišljenju mnogih domaćih i regionalnih kritičara, jedan od najboljih albuma prošle godine. Taj album je na ovogodišnjem MENT festivalu dobio nagradu za album godine, koji dodeljuje Regionalno udruženje nezavisnih diskografa, RUNDA.
Sve to je bio povod da porazgovaramo sa Vukom Stevanovićem, basistom i pevačem benda Ljubičice.
ID: Koliko vam nagrade koje ste dobili prijaju, a koliko vas obavezuju?
Vuk Stevanović: Mi smo oni tipovi koji osećaju teret odgovornosti u velikoj meri, u svemu što radimo. U vremenu u kom živimo malo ljudi preuzima odgovornost za bilo šta i razmišlja o posledicama i cenama svojih dela. To je verovatno najveća kob našeg doba. Zato bih rekao da nas više obavezuju nego što prijaju, ipak bilo bi neiskreno kada bih rekao da nam nagrade ne prijaju.
ID: Da li bi bend Ljubičice menjao nagrade koje je dobio za rasprodat koncert na Tašu?
Vuk Stevanović: Ne bismo menjali ništa ni za šta. Smatram da stvari izgledaju onako kako treba, a trudimo se da ne pridajemo preveliki značaj zvanjima i nagradama, a tako ni popularnosti. Život i umetnost su mnogo više od svega toga.
ID: Ako posmatramo savremenu rokenrol muziku, možemo primetiti da mnogi izvođači mešaju i prepliću razne muzičke pravce i stilove. Gde vi nalazite inspiraciju za stvaranje?
Vuk Stevanović: I mi smo sigurno deo te ekipe koja smatra da su žanrovi nešto veštačko i ograničavajuće. Najviše inspiracije nalazimo u ogromnoj količini druge muzike sa kojom se svakodnevno susrećemo, ali i u nekim drugim umetnostima. Volimo reference, volimo čak i da citiramo nešto što nam se dopada i da se igramo sa kontekstima. Takođe, mislim da spadamo u vrlo mali broj muzičara sa rokenrol scene koji zapravo posvećuju veliku pažnju samim interpretacijama. Izvođaštvo nas veoma interesuje. I obožavamo stare instrumente.
ID: Za koje izvođače možete reći da su vaši muzički idoli?
Vuk Stevanović: “Ne pravi sebi idola…” mi je super biblijska preporuka i smernica za mentalno zdravlje. Mi, naravno, imamo veliko poštovanje za sve starije kolege, i uvek smo svesni na čijim ramenima stojimo. Takođe, osećam puno poštovanje kad vidim da je neko uložio veliki trud i rad, čak i ako mi nije sve najjasnije. Toliko je ljudi koje volimo da slušamo i na koje smo se ugledali u nekom trenutku svog života da osećam da bi bilo nepravedno izdvojiti nekoga.
ID: Sa kojim izvođačima se najradije srećete na muzičkim festivalima?
Vuk Stevanović: Puno smo svirali, i na tim putovanjima stekli smo mnoge prijatelje koje uvek rado srećemo. U poslednje vreme imali smo zajedničke svirke sa Anom Ćurčin, a za Novu godinu smo svirali sa našim sugrađanima iz benda Buč Kesidi, i sa svima nam je bilo zadovoljstvo da se družimo i delimo binu.
ID: Kako ocenjujete položaj rokenrola u Srbiji, a kako u svetu?
Vuk Stevanović: Mislim da brojke govore da rokenrol ni u svetu ne stoji bog zna koliko dobro. Ja više volim da posmatram rokenrol kao stanje svesti nego kao muzički stil, pa samim tim te brojke i ne moraju nužno da reprezentuju ništa posebno. Smatram da svirati rokenrol u onom obliku kako je izgledao pre pedeset godina nije baš u skladu sa samom rokenrol filozofijom. To su teška pitanja. Što se Srbije tiče, mislim da je prilično srkajnuta stvar. Ništa nalik na legende o kojima slušamo. Pitam se da li je uopšte i bio velik kao što kažu?
ID: Koliko mašine pomažu rokenrolu i da li ćemo ratovati sa njima?
Vuk Stevanović: Rokenrol može da zahvali mašinama što je postao globalna kultura, to je sigurno. Još uvek ih doživljavam samo kao koristan alat i ništa mnogo više od toga, naravno u pravim rukama. Ne vidim skoro rat tog tipa na pomolu, ipak to nas ne sprečava da ga ponekad jedva čekamo.
ID: Ima li rokenrol zvezda danas u Srbiji?
Vuk Stevanović: Ne verujem u zvezde.
ID: Najavili ste da koncertom u Domu omladine Beograda započinjete sezonu malo drugačijih koncerata. Kakvi će to koncerti biti?
Vuk Stevanović: Želimo da muzika na našim koncertima dobije zasluženu pažnju. Meni je sasvim okej kada je muzika samo pozadinska stvar za izlazak, druženje ili šoping, samo to nije nešto što je nama trenutno interesantno da radimo. Primetili smo da se najbolje osećamo i da dajemo najbolje koncerte u atmosferi tišine, pažnje i direktne komunikacije, i zbog toga ćemo se potruditi da sve naredne koncerte smestimo u ambijente prikladne za to. Jako mi je drago što krećemo baš iz Doma omladine. Sa druge strane, pred nama je i letnja festivalska sezona, a to su opet neke vrlo specifične okolnosti, koje često ispadnu super.
Podrška na koncertu biće Egret, pančevački muzičar i producent sa svojom ekipom. njegov nastup će početi u 20:30 časova, a Ljubičice na scenu izlaze u 21:15 časova. Karte za koncert benda Ljubičice u Domu omladine Beograda dostupne su po ceni od 1500 dinara putem besplatne aplikacije eFinity, na sajtu efinity.rs, na blagajnama Beogradske Arene i Doma omladine Beograda, u TC Rajićeva (I sprat), i na više od 1000 Moj Kiosk trafika širom Srbije.
