Kurt Kobejn, “Come as You Are”

Navršilo se tačno 30 godina od kada je umro Kurt Kobejn, frontmen, tekstopisac i gitarista grupe Nirvana iz Sijetla. On je bio prva velika rok zvezda koja je izvršila samoubistvo, a njegov izbor je bio ličan izbor.

Sa ove vremenske distance, više je nego očigledno da je izgubio kontrolu nad onim što mu se dešavalo. Kako je rastao uspeh i popularnost grupe Nirvana, i sam Kurt Kobejn je stekao ogromnu slavu koju je teško prihvatao, nikada se na naviknuvši na njen teret.

Priča o Kurtu Kobejnu je priča o grupi Nirvana, jer je on bio ne samo frontmen grupe, već i njen vođa i duhovno središte. Grupa je nastala 1987. godine u gradiću Aberdin u američkoj saveznoj državi Vašington, na krajnjem severozapadu Sjedinjenih Američkih Država, kada je posle nekoliko meseci moljakanja od strane Kurta Kobejna, basista Krist Novoselić pristao da zajedno formiraju bend.

U Aberdinu, Kobejnovom rodnom gradu, 2005. godine je postavljena ulazna tabla na kojoj piše “Welcome to Aberdeen – Come As You Are”. Grad je nedavno opisao Nebojša Kosijer, čije fotografije krase ovaj članak:

“Kada se priča o Aberdeenu, obično u istoj rečenici se nekako provuče i shithole, a zašto je tako, bude jasno odmah po pristizanju u ovo mesto. Inače je bus karta iz Olimpije do tamo besplatna (sat i po vožnje). Valjda računaju da niko nije lud još i da plati da ide u te krajeve. Gradić sa nekih 17 hiljada stanovnika na skoro pa samoj obali Pacifika. Opet dovoljno daleko da ne mogu da se ogrebu o morski saobraćaj, a daleko i od Sijetla da bi se i tu ovajdili. Na ulici skoro da nema nikoga. Kovid im je upropastio i ono malo što su imali. Sve je pozatvarano i nema ni kafa gde da se popije. Recimo da nisam našao ni jedan restoran koji radi osim Meka, Burger Kinga i ostalih fast food trovača. Mislio sam prvo da je Uskrs u pitanju, pa onda možda drugi dan Uskrsa, ali ispade da je grad duhova non stop. Na trotoarima uglavnom samo beskućnici kojih ima poprilično… i ja. Jedino po čemu je poznat i zbog čega iko ima potrebu da dođe ovde je njihova glavna grana industrije – bend Nirvana. Kurt Kobejn je rođen ovde, a tu je upoznao i Krista Novoselića i prvog bubnjara. Iako je Kurt otvoreno mrzeo ovaj grad i odselio se prvom prilikom, Aberdinci ga sebično svojataju. Te možeš da vidiš njegovu kuću, te možeš da odeš do škole, te možeš da sediš ispod njegovog mosta… I koliko god zvučalo čudno, mislim da svaki nirvanofan uživa u tome.“

Posle nekoliko personalnih promena, za bubnjevima se ustalio Čad Čening, sa kim je bend snimio prvi album “Bleach” (izašao 15. juna 1989. za etiketu Sub Pop), koji je postao omiljeni album na studentskim radio stanicama širom SAD. Sledeće godine Nirvana je započela snimanje drugog albuma, ali su se Kobejn i Novoselić razočarali u bubnjarsko umeće Čeninga, iako je on tvrdio da nije bio zadovoljan zbog toga što nije bio puno uključen u stvaranje pesama.

Čad Čening je ubrzo napustio bend, a Kobejn i Novoselić sa bubnjarem sastava Mudhoney Denom Pitersom snimaju pesmu “Sliver”. Njih dvojica su ubrzo upoznali bubnjara Dejva Grola, sa kim su, žargonski rečeno, “kliknuli na prvu”. Postava za ispisivanje stranica rok istorije je bila okupljena na jednom mestu.

Tokom 1990. i 1991. godine Nirvana je u dva različita studija (Sound City u Los Anđelesu i Smart u Medisonu) snimila album “Nevermind”, koji je producirao jedan od najboljih svetskih muzičkih producenata Brajan Dejvid ‘Butch’ Vig, koji je zbog ovog albuma dobio nadimak “Nevermind Man”. Album je izašao 24. septembra 1991. godine za etiketu DGC Records.

Pričao o albumu “Nevermind” bi zahtevala ne samo jedan članak na portalu, pa ću pomenuti samo neke najvažnije činjenice:

• Napisan prvenstveno od strane frontmena Kurta Kobejna, album “Nevermind” je poznat po kanalisanju niza emocija i ocenjen kao mračan, duhovit i uznemirujući.
• Na albumu su izraženi stavovi protiv establišmenta, anti-seksizam, frustracija, otuđenje i problematična ljubav inspirisan Kobejnovom prekinutom vezom sa Tobi Vejl iz grupe Bikini Kill.
• Nasuprot popularnim hedonističkim temama droge i seksa u to vreme, pisci su primetili da je “Nevermind” promovisao imidž osetljivog umetnika u mejnstrim roku
• Kurt Kobejn je rekao da su na zvuk albuma uticali bendovi kao što su Pixies, R.E.M., Smithereens i Melvins.
• Iako se album smatra kamenom temeljcem grandž žanra, poznat je po svojoj muzičkoj raznolikosti, koja uključuje akustične balade (“Polly” i “Something in the Way”) i hard rok inspirisan pankom (“Territorial Pissings” i “Stay Away”).
• Album “Nevermind” je ostvario neočekivani kritičarski i komercijalni uspeh, ušavši u prvih 10 na top listama širom sveta.
• Do januara 1992. godine, dostigao je prvo mesto na američkoj listi Billboard 200 i prodavao se u približno 300 hiljada primeraka nedeljno.
• Glavni singl, pesma “Smells Like Teen Spirit”, dospeo je na top 10 američke liste Billboard Hot 100 i uvršten je u Kuću slavnih Gremija.
• Muzički spot za tu pesmu je takođe bio u velikoj meri rotiran na MTV-u.
• Izdata su još tri uspešna singla, “Come as You Are”, “Lithium” i “In Bloom”.
• Album je proglašen za najbolji album godine u mnogim anketama, dok je “Smells Like Teen Spirit” takođe bio na prvom mestu u anketama za singl godine i video godine.
• Album je takođe doneo bendu tri nominacije za Gremi nagradu na 34. i 35. dodeli Gremi nagrada, uključujući najbolji album alternativne muzike.
• “Nevermind” je učinio Nirvanu jednim od najvećih bendova devedesetih godina prošlog veka, a Kurta Kobejna su prozvali “glasom svoje generacije”.
• Album je doneo je grandž i alternativni rok mejnstrim publici
• Takođe je zaslužan za pokretanje ponovnog oživljavanja interesovanja za pank kulturu među tinejdžerima i mladim odraslim generacijama X, čime je postao ključna za kontrakulturu decenije.
• Prodat je u više od 30 miliona primeraka širom sveta, što ga čini jednim od najprodavanijih albuma svih vremena.
• Među najpriznatijim i najuticajnijim albumima u istoriji muzike, album “Nevermind” je 2004. godine američka Kongresna biblioteka dodala u Nacionalni registar snimaka jer je “kulturološki, istorijski ili estetski značajan”, i često je visoko rangiran na listama najvećih albuma svih vremena, uključujući šesto mesto na Rolling Stone listi za 2020. i 2023. godinu “500 najboljih albuma svih vremena”.

Ne treba zaboraviti da je u vreme kada je Nirvana dospela pod svetlo svetskih reflektora Kurt Kobejn imao samo 24. godine (rođen je 20. februara 1967. godine). Kada je imao sedam godina, dijagnozom je utvrđeno da Kobejn ima ADHD, poremećaj koji uključuje, između ostalog, hiperaktivnost i promene u raspoloženju. Protiv ADHD-a je koristio Ritalin.

Udovica Kurta Kobejna, Kortni Lav, je kasnije krivila Ritalin za njegovu zavisnost od heroina: “Kada kao dete uzimaš drogu koja izaziva osećaj euforije, čemu drugom ćeš se okretati kada odrasteš?”

Događaj koji je puno uticao na Kobejnov život jeste razvod njegovih roditelja 1975. godine, kada mu je bilo osam godina. Kobejnova majka je primetila da joj se sin tada drastično promenio, postajući više povučen. U jednom intervjuu iz 1993. godine, Kobejn je o tome rekao: “Sećam se da sam osećao stid, iz nekog razloga. Stideo sam se svojih roditelja. Nisam mogao da budem sa svojim prijateljima u školi, jer sam očajno želeo da imam onu klasičnu, tipičnu porodicu, sa ocem i majkom. Trebala mi je ta sigurnost, pa sam se zato ljutio na roditelje nekoliko godina.”

Većeg dela svog života Kurt Kobejn se borio s depresijom, hroničnim bronhitisom i intenzivnim fizičkim bolom prouzrokovanim nedijagnoziranom i neprijatnom bolešću želuca. Ovaj bol je razarao njegovo emotivno zdravlje, i godinama je tragao za njegovim uzrokom. Međutim, nijedan lekar koga je konsultovao nije mogao da odredi sprecifično izvorište. Smatrali su da je moguće da je stomačni bol rezultat skolioze koju je imao kao dete. Protiv bolova je koristio heroin, mada to nije bio glavni razlog korišćenja.

Kobejn je prvi put probao drogu 1986. Posle nekoliko meseci postao je zavisnik. Tokom 1992. godine prvi put je prihvatio rehabilitaciju, pošto je saznao da će uskoro postati roditelj. Ali, ubrzo je ponovo počeo da uzima drogu.

U februaru 1992. godine, za vreme turneje, Kurt Kobejn se oženio sa Kortni Lav na Havajima, posle završetka turneje Nirvane po Australiji. Par je dobio ćerku, Fransis Bin Kobejn, 18. avgusta 1992. godine. Kortni Lav nije baš bila popularna kod obožavalaca Nirvane. Najveći kritičari smatraju da je Kortni koristila Kurta da bi postala slavna, upoređujući je sa Joko Ono.

Da ne nabrajam šta se sve dešavalo između izlaska albuma “Nevermind” i turneje koja je usledila posle toga, jer sve to, kao i dobar deo ovog pisanja, možete lakom pretragom pronaći na internetu. Meni je zanimljivo sećanje na smrt Kurta Kobejna jednog od preživelih članova grupe Nirvana, Dejva Grola, danas frontmena slavne grupe Foo Fighters..

Dejv Grol o poslednjim danima Kurta Kobejna

Dejv Grol je 2009. godine dao četvoročasovni intervju Polu Braniganu za magazin MOJO u kome su, između ostalog, razgovarali o poslednjim danima Kurta Kobejna, Grolovog bivšeg kolege iz benda Nirvana, počevši od Grolovih sećanja na Kobejnovo predoziranje u Rimu 4. marta 1994. godine.

– Pre kraja Nirvane, da li ste mislili da se bliži kraj? Da li ste mogli naslutiti još jedan album?

– Iskreno, ne. 1994. je bila loša godina odmah od starta. Ne sećam se tačno kada smo počeli tu evropsku turneju, ali počeli smo u Španiji i imali smo grupu Buzzcocks sa nama i bio sam zaista uzbuđen. Ali, prošli put kada smo bili na turneji po Evropi, još uvek smo bili Nirvana, sada smo bili NIRVANA. Stvari su se mnogo promenile. Kurt se mučio sa mnogo stvari i mi smo pokušavali da se pomirimo sa tim da budemo taj ogroman bend.

Cela ta godina je za mene mutna zbog toga koliko sam bio izgubljen sve vreme. Dok smo stigli u Nemačku, mislim da Kurt više nije želeo da bude tamo. Sećam se te turneje, mislim da je to bilo prvi put da sam osećao depresiju, da ne mogu da izađem iz kreveta. Bio sam u Milanu, a tako sam silno želeo da budem kod kuće. Nikada se nisam tako osećao. Nisam mogao da ustanem iz kreveta. I to je bio prilično dobar pokazatelj da nisam bio srećan i da nisam želeo da budem tamo. Ali, ja sam se obavezao da ću to uraditi i nisam želeo nikoga da izneverim.

Nije prošlo dugo nakon toga dok se nije, tako mislim, i Kurt isto osećao. Poslednji nastup koji smo imali bio je negde u Nemačkoj (Terminal Einz u Minhenu, 1. marta 1994.godine) i Kurt je želeo da ide kući, pa mislim da je namerno upropastio glas, da bi mu bilo koji lekar, koji je pri zdravoj pameti, pogledao u grlo i rekao ‘Malo je upaljeno’… Pa je namerno upropastio glas da bismo svi mogli da idemo kući.

Morao sam da ostanem još jedan dan da napravim video za Backbeat muziku, a onda sam sledećeg dana odleteo kući, preko Londona i San Franciska. Tako da, kada sam konačno došao kući, spustio sam torbe i srušio se u krevet. I probudim se u 5 ujutru na hitan telefonski poziv. To je bio neki tip Džon iz Bostona, koji mi je rekao da je naš veliki obožavatelj i da smo sjajni, i da je dobio moj broj telefona jer je operateru rekao da je hitan slučaj. Pet minuta kasnije telefon ponovo zvoni. I neko kaže: ‘Čoveče, uključi CNN…’ I vidim Kurta, u Rimu, pa… pa… pa sam tada znao, (šapatom) O ne, gotovo je…

– Kurt se pre toga više puta predozirao. Da li ste tada znali za predoziranje nakon emisije Saturday Night Live?

– Ne, znali smo za to kada smo se vratili kući. Bilo je… puno onih stvari… za koje ste tek kasnije saznali. Na čudan način, to je jednostavno postalo ovo, stvar za koju niko nije znao šta da radi sa njom. Ako ste ikada poznavali nekoga ko se borio sa nečim takvim… samo znate da ne možete ništa da uradite. (Grol stavlja glavu u ruke i briše suze). Vau, izvini, pomalo sam emotivan zbog toga…

– Dakle, imali ste nekoliko nedelja odmora, a onda je teorija bila da ćete ponovo krenuti na turneju: u vašem umu da li će zaista ponovo početi kako treba?

– Pa, za****na stvar u celoj toj situaciji je bila… Dakle, vidim to i pitam se šta se dešava? I tako Krist (Novoselić) i ja zovemo na telefon i onda neko kaže: ‘Dobro je , on je samo u komi… nije mrtav.’ Bilo je tako haotično i ludo. Mislim, postoje određeni ljudi u vašem životu koje jednostavno poznajete, znate da neće uspeti. Dakle, u pozadini vašeg uma, vi se emocionalno pripremate da se tako nešto desi… ne da to olakšava, ali da kada se to desi, da se tvoj svet ne sruši u potpunosti. Ali bilo je tako čudno, i nerealno, da sam se pre 28 sati družio sa ovim ljudima i… Ali onda je neko nazvao i rekao da je umro, a ja sam se izgubio. Izgubio sam se! Ovo je bilo samo 20 minuta kasnije. A onda je neko ponovo pozvao i rekao: ‘O, ne, nije umro.’ To je bilo baš… loše.

Posle je Kurt došao kući i razgovarali smo telefonom. I ja sam mu rekao, ‘Čoveče, Kurt, j***te…’ Nisam mu rekao da mi je neko rekao da je umro, ali sam mu rekao da sam ja prestravljen i jako zabrinut. I on se stvarno izvinio, ‘Tako mi je žao, zabavljao sam se i pio i nisam obraćao pažnju na to šta radim’ A ja sam rekao: ‘Slušaj, mislim da ne treba da umreš!’ A onda, pa, onda, znaš šta se dogodilo. Odatle pa nadalje nije prošlo mnogo vremena dok nije umro. Bila je to j***na čudna stvar.”

– Kada je stigao sledeći telefonski poziv, da li je bilo ikakvog smisla da je ovo možda još jedna lažna uzbuna?

– Kada je on zapravo umro? Bio sam potpuno neemotivan. Ne znam ni da li sam bio u šoku, samo sam bio zatvoren. Sećam se da sam pokušavao da se rasplačem i nisam mogao.

– Da li ste bili obavešteni da je pobegao iz centra za rehabilitaciju Exodus?

– Hm, teško mi je da pričam o tome. Bilo je tako ludo, ne znam ni kako da to objasnim. Bilo je… sve je vodilo ka tome… Ne mogu puno da pričam o tome. Ne mogu da previše da pričam o tome jer se dogodilo mnogo za****nih stvari za koje niko ne zna, a Krist (Novoselić) i ja smo uvek ćutali o tome što se dogodilo, jer je to lični problem.

Ljudi znaju da je bilo intervencije. Ljudi znaju da je poslat u Los Anđeles. Ljudi znaju da je prekinuo rehabilitaciju, da je nestao i… Znam otprilike koliko i svi drugi. Ali, onda postoje neke druge stvari koje su se dogodile, mnogo pre nego što se desilo bilo šta od toga, što je jasno dalo do znanja da možda nećemo zauvek biti bend. I mislim da je možda u tom trenutku bilo vreme da se svi povuku od toga. Bilo mi je dosta pre nego što je zauvek otišao, mislim da je i Kristu i meni bilo dosta svega.

Tako je Dejv Grol pre nepunih 15 godina pričao u intervjuu, čiji je transkript objavio Louder.

A Financial Times se pozabavio antimodnim nasleđem Kurta Kobejna:

“U avgustu 1993. Kurt Kobejn je upoznao novinara Los Anđeles Tajmsa Roberta Hilburna dok je nosio kratku haljinu preko flanelskih dugih gaća. ‘Nošenje haljine pokazuje da mogu biti ženstven koliko ja želim‘, rekao je Kobejn Hilburnu. ‘Ja sam heteroseksualac . . . vrlo važno. Ali da sam homoseksualac, ni to ne bi bilo važno.‘ Jezik je možda zastareo, ali Kobejnova tačka gledišta prema rodno orijentisanoj odeći je aktuelna koliko bi mogla biti. Ovo je samo jedan primer načina na koji su frontmen Nirvane, a delom i ceo grandž pokret, nesvesno prihvatili stavove prema oblačenju koji su popularni i danas, 30 godina nakon njegove smrti, od pretvaranja second hand kupovine u stilski izbor do ideje, da samoizražavanje treba da nadmaši konvencije kada je u pitanju odeća.

‘Granž je anti-modni trenutak koji brzo postaje fenomen visoke mode, a zatim se zadržava u modi decenijama‘, kaže Kolin Hil, kustos kostima i dodataka u Muzeju u FIT-u u Njujorku. ‘Jednom kada uđe u modu, a ne mislim na modu na pistama, već na opštu, uličnu modu, nikada ne nestaje.’

Flanelske košulje, majice sa trakama, mekani džemperi, veliki kardigani, cvetne haljine, pocepani teksas, Converse patike, Doc Martens čizme, pruge i leopard printovi uz velike plastične naočare za sunce, bili su oličenje izgleda Kurta Kobejna. Ništa od toga nije bilo novo niti primetno samo po sebi, ali način na koji su predmeti kombinovani i antimodna poruka koju su preneli govorio je nezadovoljnoj deci na isti način kao i muzika, ispunjen besom i osećanjem izolacije i otuđenja.”

U svakom slučaju, 30 godina nakon smrti Kurta Kobejna, mnogi smatraju da je Kobejnov doprinos muzičkoj istoriji zauvek promenio zvuk pop muzike i da ostaje među najuticajnijim muzičarima rok muzike, iako to nikada nije bila njegova namera. Jer, iako je bio svestan da se njegov status promenio kada je Nirvana postala jedna od najkomercijalnijih rok grupa u novijoj istoriji, sve je to u stvari bilo u suprotnosti s njegovim načelima.